Nedostaješ mi

Uzeh u ruke svoje

uspomene naše stare.

To prašnjava knjiga bijaše,

s ožiljkom ljubavi naše.

Otvorih knjigu

s tugom u srcu,

Sad otvara se raj moj,

moj put Suncu.

Tamo ugledah tebe,

pronađoh staru sreću,

Od tvojih se usana

odvajat više neću.

Tad u noći vjetar puhne,

snažno knjigu zatvori –

iz sna me trgne

moje misli osvijesti.

U tren oka

moj raj se ruši.

Sad samo tuga vlada…

Tuga u mojoj duši.

Bio si mi sve,

i noć, i dan…

Sada od nas ostao je

Samo san.

No u mojoj duši 

zauvijek ostaješ,

ne mogu opisati 

koliko mi nedostaješ…

Nek' moj vrisak snažni

u noć poleti,

Do tvoga groba ode –

tamo neka sleti.

Nek' ti šapuće 

svake noći

neka me dozove –

I ja ću k tebi doći.

Ime i prezime: Eva Manci 

Ime škole: OŠ „Matija Gubec“ Čeminac, 6. b razred

Dob: 13