SAN

Držali smo se za ruke, vodio si me u neki nepoznati grad, u neku slijepu predugu ulicu, pred očima mi je i sad' … Uveo si me u prostoriju s mnogo žena, u kojoj se stvarala neka buka iz tvoje ruke bila je istrgnuta moja ruka… Sve neka nepoznata lica zurila su u nas, a ti si se izgubio u toj masi

ostadoh sama na čas, Neke su se ptice čule s grane kroz prozor ulazio je njihov poj; znam samo da je za mene

bio to pravi nespokoj. U tom se metežu izgubih i ja možda sam već izašla van, ne sjećam se kako se završio taj, za mene, naporni san… Autor: Ljubica Katić