Tako sam beskrajno sitan

Tako sam beskrajno sitan u prostoru,

običan, svakodnevan.

Žaloban samom sebi.

Moje muze još se nisu rodile.

Ne znam im zadah

ni vonj.

Obuzet njima ne znam

jesam li stara raga

ili običan konj.

Pjesma i nije važna,

a život je u njoj.

Ljubav strasna i lažna

cvrkuće novi svijet,

U svoj koloplet

ponovo i opet

rađa novi svijet.

A ja sam običan, svakodnevan.

Žaloban samome sebi.

Dirlinčim i drnčim,

Drnčim i crnčim vazda

jer me takvog život sazda.

Dragan Miščević